Ostavinski postupak (postupak za raspravljanje zaostavštine) sud pokreće po službenoj dužnosti, kada sazna za smrt nekog lica.
Nadležni matičar je dužan da sudu dostavi izvod iz matične knjige umrlih u roku od 30 dana od dana upisa činjenice smrti. O činjenici smrti sud može biti obavešten i od strane osoba kojima je u interesu da se raspravi zaostavština umrlog, i to putem predloga za pokretanje ostavinskog postupka.
Ukoliko ne postoje razlozi za obustavljanje ostavinskog postupka (vidi dole), sud će zakazati ročište za raspravljanje zaostavštine i na njega pozvati zainteresovana lica.
Nadležnost za sprovođenje ostavinskog postupka
Ostavinski postupak sprovodi osnovni sud na čijem je području umrlo lice (ostavilac) u vreme smrti imalo prebivalište, odnosno boravište. U slučaju da ostavilac u tom trenutku nije imao ni prebivalište niti boravište na teritoriji Republike Srbije, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove zaostavštine.
Ostavinski sud može poveriti raspravljanje zaostavštine javnom beležniku, i to po pravilu onom koji je sastavljao smrtovnicu.
Smrtovnica
Za pokretanje ostavinskog postupka neophodno je sačiniti smrtovnicu. U pitanju je dokument koji sadrži lične podatke umrlog, podatke o supružniku, deci i srodnicima koji bi mogli biti pozvani na nasleđe, kao i podatke o ostaviočevoj imovini i dugovima. Takođe, uz smrtovnicu se prilaže i testament (ako postoji), kao i sve informacije vezane za testament.
Smrtovnicu sastavlja javni beležnik na osnovu sudskog rešenja. Javni beležnik je dužan da smrtovnicu dostavi ostavinskom sudu u roku od 30 dana od dana kada je primio rešenje.
Sud može i sam sastaviti smrtovnicu ako nađe da je to celishodno.
Obustavljanje ostavinskog postupka
Ostavinski postupak se obustavlja ako ostavilac nije imao imovinu, ili ako je ostavio samo pokretnu imovinu, a niko od lica pozvanih na nasleđe ne traži raspravljanje zaostavštine.
Ako postoji pokretna imovina, lica pozvana na naleđe zadržavaju pravo da kasnije zahtevaju raspravljanje zaostavštine.
