Pitanje deobe zajedničke imovine supružnika najčešće se postavlja nakon razvoda braka odnosno prekida vanbračne zajednice partnera. Tada je najpre potrebno razgraničiti šta predstavlja zajedničku, a šta posebnu imovinu. U ovom stručnom tekstu daćemo osnovna pojašnjenja koja se odnose na imovinu supružnika, kao i na koji način je moguće izvršiti deobu.
Šta je zajednička imovina?
Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.
Rad ne podrazumeva samo finansijski doprinos jednog supružnika zajednici života, već i takav rad koji nema kao neposredan rezultat zaradu već kojim se drugom supružniku indirektno omogućava ili olakšava sticanje zarade. Primer takvog rada je staranje o domaćinstvu i deci.
Pod pojmom zajedničke imovine se smatra samo ona koja je stečena za vreme zajednice života. Dakle, ukoliko je došlo do faktičkog prekida zajednica života bez obzira na to što se brak formalno nije razveo, sva imovina koja bi bila stečena po prekidu zajednice života ne ulazi u pojam zajedničke imovine.
Da li imovina stečena od igre na sreću predstavlja zajedničku imovinu?
Često nam bude postavljeno pitanje da li imovina koja je stečena na kladionici, lutriji i drugim igrama na sreću predstavlja zajedničku imovinu. Odgovor je da. Navedena imovina ne bi ušla u pojam zajedničke imovine samo pod uslovom da spuružnik koji je ostvario dobitak dokaže da je u igru uložio svoju posebnu imovinu.
Šta je posebna imovina?
Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu.
Imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava, predstavlja njegovu posebnu imovinu.
Na koji način supružnici upravljaju i raspolažu zajedničkom imovinom?
Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu sporazumno. Raspolaganje imovinom (bilo koji pravni posao koji za predmet ima promet imovine) bez saglasnosti drugog supružnika povlači apsolutnu ništavost takvog raspolaganja, jer je protivno imperativnoj zakonskoj normi Porodičnog zakona.
Šta predstavlja deoba zajedničke imovine?
Deobom zajedničke imovine smatra se utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka.
Kako se vrši deoba zajedničke imovine?
Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajendičke imovine koji se zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave – sporazumna deoba.
Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud – sudska deoba.
Pretpostavka je da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. U odnosu na ovu pretpostavku, moguće je dokazivati suprotno što zavisi od pojedinačnog doprinosa zajedničkoj imovini svakog supružnika.
Ko ima pravo da zahteva deobu zajedničke imovine?
Pravo na deobu imaju: supružnici, naslednici umrlog supružnika i poverioci onog supružnika iz čije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova potraživanja.
Da li vanbračni partneri mogu steći zajedničku imovinu?
Imovina koju su vanbračni parterni stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajendici predstavlja njihovu zajedničku imovinu.
Na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno se primenjuju odredbe Porodičnog zakona o imovinskim odnosima supružnika.
Autor: Advokat Biljana Anđelković
